Postupak izdavanje jedinstvene dozvole

Podnošenje zahteva za jedinstvenu dozvolu

Jedinstvena dozvola za privremeni boravak i rad stranca predstavlja postupak u kome je postupak za izdavanje privremenog boravka i radne dozvole objedinjen i podnosi se u slučajevima zapošljavanja i stručne specijalizacije, obuke i prakse.

Zahtev za izdavanje jedinstvene dozvole se podnosi elektronski i može biti podnet lično ili preko ovlašćenog lica.

Stranac koji je blagovremeno podneo zahtev za izdavanje jedinstvene dozvole, može zakonito boraviti i raditi na teritori R. Srbije do okončanja postupka.

Nadležnost i rok za odlučivanje

O zahtevu za odobrenje jedinstvene dozvole, odlučuje Ministarstvo unutrašnjih poslova, uprava za strance u roku od 15 dana od dana podnošenja.

Produženje jedinstvene dozvole može se podneti najranije tri meseca pred istek važenja privremenog boravka, odnosno najkasnije dan pred istek roka važenja privremenog boravka.

Osnov izdavanja jedinstvene dozvole

Jedinstvena dozvola može se izdati u sledećim slučajevima:

  1. Zapošljavanja
  2. Samozapošljavanja
  3. Upućena lica, za kretanje u okviru privrednog društva, nezavisnog profesionalca, za osposobljavanje i usavršavanje

Važenje jedinstvene dozvole

Jedinstvena dozvola može se izdati na period važenja do tri godine I može se produžiti na isti period .

Postupak pribavljanja privremenog boravka i radne dozvole

Privremeni boravak predstavlja dozvolu predstavlja zakonitu dozvolu za strane državljane koji planiraju da ostanu u Republici Srbiji duže od 90 dana u bilo kojem periodu od 180 dana. Zakon propisuje izdavanje dozvole za privremeni boravak po više osnova, a to su:

  1. zapošljavanja,
  2. samozapošljavanje
  3. školovanja ili učenja srpskog jezika;
  4. studiranja;
  5. učestvovanja u programima međunarodne razmene učenika ili studenata;
  6. stručne specijalizacije, obuke i prakse;
  7. naučno istraživačkog rada ili druge naučno obrazovne aktivnosti;
  8. spajanja porodice;
  9. obavljanja verske službe;
  10. lečenja ili nege;
  11. vlasništva nad nepokretnosti;
  12. humanitarnog boravka;
  13. statusa pretpostavljene žrtve trgovine ljudima;
  14. statusa žrtve trgovine ljudima;
  15. drugih opravdanih razloga u skladu sa zakonom ili međunarodnim ugovorom.

Podnošenje zahteva za privremeni boravak i rokovi

Zahtev za privremeni boravak se podnosi lično ili elektronskim putem u nadležnoj policijskoj upravi, odeljenju za strance.

Ukoliko su ispunjeni svi uslovi za izdavanje privremenog boravka, može se odobriti u trajanju do tri godine i može se produžavati za isti period u zavisnosti od osnova odobrenja.

Produženje privremenog boravka može se podneti najranije tri meseca, pred istek važenja privremenog boravka, odnosno najkasnije dan pred istek roka važenja privremenog boravka.

O zahtevu za odobrenje privremonog boravka nadležni organ je dužan da odluči u roku od 30 dana.

Stranac koji je blagovremeno podneo zahtev za privremeni boravak ili produženje privremenog boravka, može zakonito boraviti na teritori R. Srbije do okončanja postupka.

Nadležnost i rok za odlučivanje

Nadležni organ za odlučivanje o privremenom boravku je Ministarstvo unutrašnjih poslova, uprava za strance na kojem stranac u trenutku podnošenja ima boravak, a rok za odlučivanje iznosi 30 dana od dana podnošenja zahteva.

Postupak stalnog nastanjenja

Stalno nastanjenje predstavlja dozvolu za dugototrajni boravak stranca u Srbiji u trajanju od 5 godina koliko mu važi privremena lična karta koja se u postupku odobrenja stalnog nastanjenja izdaje.

Osim dokumentacije koju je neophodno priložiti za odobrenje stalnog nastanjenja, kao glavni uslov se javlja da strani državljanin ima neprekidno odobren privremeni boravak tri godine za redom.

Takođe osim neophodne dokumentacije i odobrenog privremenog boravka, zakon propisuje da stranac mora da ima efektivan boravak u Srbiji, odnosno da je za vreme odobrenih privremenih boravaka u Srbiji, nije bio odustan više od 10 meseci višerakratno u periodu od tri godine, odnoson 6 meseci jednokratno u periodu od 3 godine.

Stranac koji je podneo zahtev za stalno nastanjenje, može zakonito da boravi u Srbiji do okončanja postupka odobrenja stalnog nastanjenja.  

Rok za odlučivanje o zahtevu za stalno nastanjenje je 60 dana u kom periodu Ministarstvo unutrašjih poslova pribavlja procenu državnog organa da li stalni boravak stranca na teritoriji Srbije predstavlja neprihvatvljiv bezbednosni rizik.

Strancu kome je odobreno stalno nastanjenje, izdaje se lična karta za stranca i neophodno je njeno lično preuzimanje.

Postupak pribavljanja D vize

D viza, odnosno viza za duži boravak predstavlja odobrenje za ulazak i boravak na teritoriji R. Srbije u trajanju od 90 do 180 dana.

Viza da duži boravak izdaje se licu kome je potrebna viza, kao i licu koje kasnije namerava da podnese zahtev za privremeni boravak ili jedinstvenu dozvolu.

Nadležnost za izdavanje vize

Za izdavanje D vize, nadležan je konzulat R. Srbije u inostranstvu na čijem konzularnom predstavništvu stranac zakonito boravi.

Podnošenje zahteva za vizu

Zahtev za izdavanje vize za druži boravak podnosi se lično u konzulatu R. Srbije ili elektronski, najranije tri meseca pre početka nameravanog putovanja.

Rokovi za odlučivanje o zahtevu za izdavanje vize

Nadleženi organ je u obavezi da odluči u roku od 15 dana od dana podnošenja zahteva, a ovaj rok se može produžiti do 30 dana ako za to postoje opravdani razlozi.

Produženje roka važenja vize

Rok važenja vize i period boravka se ne može produžavati, ali se nakon isteka vize može podneti zahtev za jedinstvenu dozvoli ili dozvolu za privremeni boravak različitim osnovama. 

Postupak sklapanje braka između stranaca i domaćih državljana

Advokatska kancelarija Dvornić je tu da vam pomogne i situacijama kada stranci žele da sklope brak u Srbiji i u tom slučaju vršimo organizaciju cele procedure koja podrazumeva komunikaciju sa opštinom i matičarem, organizovanje sudskog tumača, prevod dokumentacije, izdavanja izvoda iz matične knjige venčanih i ostale neophodne radnje potrebne za zakljuljučenja braka u Srbiji.

Postupak promene adrese stranaca i pribavljanja uveranja o adresi

Često se dešavaju situacije kada stranac nakon dobijenog privremenog boravaka mora da promeni adresu stanovanja, što za sobom nosi potrebu da se promena adresa prijavi nadležnoj upravi za strance jer se ne vršenjem promene adrese može prouzrokovati problem prilikom produženja privremenog boravka, odnosno jedinstvene dozvole.

Naša advokatska kancelarija vam omogućava da ovaj postupak završite brzo i efikasno, a vaša jedina obaveza je da nam potpišete punomoćje.

Postupak  apliciranja za državljanstvo

Proces sticanja državljanstva u Srbiji pruža različite mogućnosti građanima širom sveta. Jedna od najčešćih prednosti sticanja državljanstva R. Srbije jeste sticanje evropskog pasoša koji vam pruža mogućnost slobodnog putovanja u sve zemlje evrope kao i ostanak do 90 dana bez potrebe pribavljanja šengen vize, kao i slobodno putovanje u ostale zemlje sveta.

Državljansto Republike Srbije moguće je steći na jedan od sledećih načina:

  1. poreklom
  2. rođenjem na teritoriji Republike Srbije
  3. prijemom
  4. po međunarodnim ugovorima;

Sticanje državljanstva poreklom

Državljanstvo Republike Srbije poreklom stiče dete:

  • ako su oba roditelja državljani Srbije u trenutku njegovog rođenja;
  • ako je jedan od roditelja državljanin Srbije, a dete je rođeno na teritoriji Srbije;
  • ako je rođeno u inostranstvu, a jedan od roditelja je državljanin Srbije, dok je drugi nepoznat ili nema državljanstvo.

Sticanje državljanstva rođenjem na teritoriji Republike Srbije

Dete rođeno ili nađeno na teritoriji Republike Srbije stiče državljanstvo Republike Srbije rođenjem ako su mu oba roditelja nepoznata, nepoznatog državljanstva ili bez državljanstva, ili ako je dete bez državljanstva. Dete se, na osnovu ovog stava, smatra državljaninom Republike Srbije od rođenja

Sticanje državljanstva prijemom

Jedan od najčešćih načina sticanja državljanstva R. Srbije je sticanje državljanstva prijemom i kao jedan od glavnih uslova propisano je da stranac ima odobreno stalno nastanjenje u skladu sa Zakonom o strancima, kao i ostale opšte uslove koje propisuje Zakon o državljantsvu kao što su:

  1. da je lice navršilo 18 godina života i da mu nije oduzeta poslovna sposobnost;
  2. da ima otpust iz stranog državljanstva ili da podnese dokaz da će otpust dobiti ako bude primljen u državljanstvo Republike Srbije;
  3. da je do podnošenja zahteva najmanje tri godine neprekidno imao prijavljeno prebivalište na teritoriji Republike Srbije;
  4. da podnese pismenu izjavu da Republiku Srbiju smatra svojom državom.

Zakonom o državljanstvu propisano je više tačaka po kojim se može inicirati postupak dobijanja srpskog državljansta prijemom, a to su:

  1. Lice koje je rođeno na teritoriji Republike Srbije i kome je odobreno stalno nastanjenje u Republici Srbiji, ako podnese pismenu izjavu da Republiku Srbiju smatra svojom državom,
  2. Stranac koji je najmanje tri godine u bračnoj zajednici sa državljaninom Republike Srbije i kome je odobreno stalno nastanjenje u Republici Srbiji može biti primljen u državljanstvo Republike Srbije ako podnese pismenu izjavu da Republiku Srbiju smatra svojom državom,
  3. Iseljenik i njegov potomak mogu biti primljeni u državljanstvo Republike Srbije ako su navršili 18 godina života i nije im oduzeta poslovna sposobnost i ako podnesu pismenu izjavu da Republiku Srbiju smatraju svojom državom, državljanstvo Republike Srbije može biti primljen I stranac čiji bi prijem u državljanstvo Republike Srbije predstavljao interes za Republiku Srbiju,
  4. Ako su oba roditelja prijemom stekla državljanstvo Republike Srbije, državljanstvo Republike Srbije stiče i njihovo dete mlađe od 18 godina života.
  5. Pripadnik srpskog naroda koji nema prebivalište na teritoriji Republike Srbije ima pravo da bude primljen u državljanstvoRepublike Srbije bez otpusta iz stranog državljanstva, ako je navršio 18 godina života i nije mu oduzeta poslovna sposobnost iako podnese pismenu izjavu da Republiku Srbiju smatra svojom državom.

Sticanje državljanstva prijemom

Državljanstvo Republike Srbije stiče se dostavljanje rešenja o prijemu o državljanstvu Republike Srbije.

Prestanak državljanstva Republike Srbije

Zakon o državljanstvu propisuje da državljanstvo Republike Srbije prestaje na jedna od sledećih načina:

  1. Otpustom
  2. Odricanjem
  3. Po međunarodnim ugovorom;

Postupak sticanja državljanstva Republike Srbije

Nadležni organ za odlučivanje o postupku prijema i prestanka državljanstva R. Srbije je Ministarstvo unutrašnjih poslova i ovaj postupak je hitan.

Zahtev za sticanje i prestanak državljanstva R. Srbije može se podneti lično ili preko punomoćnika advokata.

Evidencija o državljanima R. Srbije vodi se u matičnim knjigama rođenih.

Za sve detaljnije informacije o sticanju državljanstva Republike Srbije, možete se obratiti našoj advokatskoj kancelariji koja će vam pružiti najbolju uslugu u skladu sa vašim potrebama povodom ovog pitana.

Postupak azila

Azil predstavlja pravo na boravak i zaštitu koje ima stranac kojem je odlukom nadležnog organa odobreno pravo na utočište ili supsidijarnu zaštitu.

Pravo na podnošenje zahteva za azil

Stranac koji se nalazi na teritoriji Republike Srbije ima pravo da izrazi nameru da podnese zahtev za azil i da podnese zahtev za azil u Republici Srbiji, u skladu sa zakonom.

Zakonom je propisano da nijedno lice ne sme biti proterano ili vraćano na teritoriju gde bi njegov život ili sloboda bili ugroženi zbog njegove rase, pola, jezika, veroispovesti, nacionalne pripadnosti, društvenoj pripadnosti ili političkog uverenja.

U Srbiji, procedura azila odvija se prema određenim zakonima i propisima. Evo kratkog pregleda ključnih koraka u procesu azila:

  • Registracija:

Prilikom ulaska u zemlju, stranac može usmenim ili pismenim putem pred ovlašćenim policijskim službenikom izraziti nameru da podnese zahtev za azil.  Podnosilac azila se nakon toga registruje i upućuje u Centar za azil ili drugi objekat određen za smeštaj, u koji se mora javiti u roku od 72 sata od trenutka izdavanja potvrde o registraciji. 

  • Podnošenje zahteva za azil:

Osoba koja želi zatražiti azil u Srbiji podnosi zahtev nadležnoj instituciji na propisanom obrazcu, obično Kancelariji za azil koja predstavlja organizacionu jedinicu Ministarstva unutrašnjih poslova u roku od 15 dana od dana registracije

  • Prvi intervju:

Podnositelju azila će biti zakazan prvi intervju sa službenikom Kancelarije za azil. Tokom ovog intervjua, podnositelj iznosi svoje razloge za traženje azila i pruža relevantne informacije o svojoj situaciji, a tom prilikom se naročito utvđruje:

  1. identiteta tražioca;
  2. razloga na kojima se zasniva zahtev za azil;
  3. kretanja tražioca nakon što je napustio državu porekla ili državu uobičajenog boravišta;
  4. da li je tražilac već tražio azil u nekoj drugoj državi

Tražilac je dužan da u toku saslušanja u potpunosti sarađuje sa ovlašćenim službenikom Kancelarije za azil, da iznese verodostojna i uverljiva obrazloženja razloga na kojima zasniva svoj zahtev za azil, priloži sve dostupne dokaze kojima potkrepljuje svoj zahtev i istinito odgovara na sva pitanja koja su mu postavljena.

  • Postupak azila:

Proces azila uključuje različite faze, uključujući analizu zahteva, proveru relevantnih činjenica i saslušavanje podnositelja azila. Ova faza može trajati neko vreme, tokom kojeg podnositelji azila mogu biti smešteni u prihvatne centre.

  • Odluka o azilu:

Na osnovu prikupljenih informacija, nadležni organ donosi odluku o azilu. Ako je azil odobren, odobrava se pravo na utočište ili pravno na supsidijarnu zaštitu.

Rok za donošenje odluke o azilu donosi se najkasnije u roku od tri meseca od dana podnošenja zahteva za azil i može se eventualno produžiti za još tri meseca.

  • Odbijanje azila i žalba:

Ako je zahtev odbijen, podnositelj azila ima pravo na žalbu. Rok za podnošenje žalbe je 15 dana od trenutka dostavljanja prvostepene odluke. Podnošenje žalbe odlaže izvršenje odluke.

Protiv konačnih odluka donetih u postupku azila može se pokrenuti upravni spor.

Tužba odlaže izvršenje odluke.

  • Izvršenje odluke:

Ako odluka o odbijanju azilu postane konačna, a stranac nema drugi osnov za boravak, određuje se rok koji ne može biti kraći od 30 dana u kome stranac mora da napusti Republiku Srbiju dobrovoljno, u suprotnom biće prinudno udaljen.

Važno je napomenuti da se procedura azila može promeniti u skladu sa zakonodavstvom i prilivom migranata. Srbija je često suočena sa migrantskim prilivima, a njeni zakoni i postupci mogu se prilagođavati situaciji na terenu.

Zastupanje stranih fizičkih i pravnih lica pred svim institucijama Republike Srbije, uključujući organe državne uprave, sudove, tužilaštva

Imigracione žalbe

U današnjem svetu, procesi imigracije mogu biti kompleksni i izazovni. Bez obzira da li se suočavate sa odbijenim vizama, dozvolama, deportacijom ili drugim imigracionim izazovima, mi smo tu da vam pomognemo u ostvarivanju vaših prava i postizanju pravičnih rešenja.

Saznajte više o tome kako se nositi sa imigracionim žalbama, pravilima i postupcima, kao i korisnim savetima od stručnjaka. Vaša imigraciona priča zaslužuje pravdu, i mi smo tu da vam pomognemo na svakom koraku.

Naše usluge podrazumevaju:

  • žalbe na prvostepene odluke kojim se odbija dozvola za jedinstvenu dozvolu,
  • žalbe na prvostepene odluke kojim se odbija dozvola za privremeni boravak po bilo kom osnovu,
  • žalba kojim se odbija stalno nastanjenje
  • žalbe protiv prvostepenih odluka donetih u postupku azila,
  • Tužbe upravnom sudu protiv konačnih odluka u imigracionim postupcima i postupku azila