Uvod
Otkaz ugovora o radu jedna je od najosetljivijih tema u radnom pravu. Pogađa direktno egzistenciju zaposlenog, ali i organizaciju poslovanja poslodavca. Pravilno sproveden otkaz može sprečiti dugotrajne sporove i nepotrebne troškove, dok nezakonit otkaz često vodi u tužbe, prekršajne postupke, visoke naknade štete i reputacione probleme.
Ovaj tekst predstavlja praktičan vodič za zaposlene i poslodavce — šta je otkaz, kako funkcioniše procedura, koja prava i obaveze postoje, ko može dati otkaz, šta kaže Zakon o radu i kako izgleda praksa u Srbiji.
Sadržaj
- Šta je otkaz ugovora o radu
- Ko može da donese odluku o otkazu
- Razlozi za otkaz od strane poslodavca i njihova specifičnost
- Procedura otkaza – kako izgleda u praksi
- Prava zaposlenog posle otkaza
- Kako poslodavci mogu pravilno da sprovedu otkaz
- Najčešće greške u praksi
- Sudska zaštita i rokovi
- Primeri iz prakse
- FAQ – pitanja koja se najčešće postavljaju
- Zaključak
1. Šta je otkaz ugovora o radu
Otkaz ugovora o radu je jednostrana izjava volje kojom se prekida radni odnos i koji može biti prekinut samo u slučajevima određenim Zakonom o radu. Otkaz mora biti:
- U pisanoj formi
- Obrazložen
- Dostavljen zaposlenom
Zakon o radu jasno propisuje osnovne uslove i proceduru kako bi se zaštitile obe strane.
2. Ko može da donese odluku o otkazu
Radni odnos može biti raskinut:
- otkazom poslodavca, uz obavezno postojanje zakonskog razloga
- otkazom zaposlenog, iz ličnih razloga
- sporazumnim raskidom
Zaposleni ne mora obrazlagati razloge za otkaz, dok poslodavac mora. To je jedna od ključnih razlika u radnom pravu.
3. Razlozi za otkaz od strane poslodavca i njihova specifičnost
Poslodavac može otkazati ugovor o radu samo u zakonom propisanim slučajevima, što faktički znači da poslodavac ne može tek tako zaposlenom otkazati ugovor o radu. S tim u vezi Zakon o radu poznaje više osnova za otkaz ugovora o radu od strane poslodavca, a to su:
a) Razlozi koji se odnose na radnu sposobnost zaposlenog i njegovo ponašanje
Primeri:
- zaposleni nema potrebna znanja, ne ostvaruje rezultate rada
- ako je pravnosnažno osuđen za krivično delo na radu ili u vezi sa radom
- ako se ne vrati kod poslodavca nakon isteka roka od 15 dana od dana isteka mirovanja radnog odnosa, odnosno neplaćenog odsustva
b) Povreda radne obaveze
Zakon predviđa da poslodavac može otkazati ugovor o radu na neodređeno vreme u slučajevima kada zaposleni:
- nesavesno ili nemarno izvršava svoje radne obaveze
- zloupotrebljava položaj ili prekoračuje ovlašćenja
- neodgovorno koristi sredstva rada
- vrši povredu drugih radnih obaveza koje je poslodavac propisao Pravilnikom o radu ili ugovorom o radu i drugi primeri propisani zakonom.
v) Nepoštovanje radne discipline
Kao razlog za davanje otkaza zaposlenom, zakon predviđa razloge koje se odnose na nepoštovanje radne discipline od strane zaposlenih i koji podrazumeva:
- odbijanje obavljanje poslova i izvršavanje naloga poslodavca
- nedostavljanje dokaza o privremenoj sprečenosti za rad (nedostavljanje doznaka u slučaju bolesti zaposlenog)
- zloupotreba bolovanja
- dolazak na rad pod dejstvom alkohola ili opojnih sredstava
- davanje netačnih podataka prilikom zasnivanja radnog odnosa
- nepoštovanja radne discipline propisane pravilnikom o radu ili ugovorom o radu i dr.
g) Tehnološki, organizacijski i ekonomski razlozi (višak zaposlenih, tehnološki višak)
Zakon o radu takođe propisuje i da poslodavac može dati otkaz zaposlenom i iz razloga koji se odnose na poslodavca, tačnije njegovo poslovanje i to ako usled:
- tehnoloških,
- ekonomski ili
- organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla.
Poslodavac u ovom slučaju može dati otkaz zaposlenom i u slučaju kada poslodavac ponudi aneks ugovora o radu, a zaposleni odbije da potpiše predloženi aneks. U tom slučaju zaposleni ima prava da tuži poslodavca i traži poništaj otkaza u roku od 60 dana.
d) Otkaz od strane zaposlenog
Zaposleni može u svakom trenutku dati otkaz poslodavcu i to predstavlja najjednostavniji vid otkaza koji se podnosi pisano. U pisanoj izjavi kojim se daje otkaz, zaposleni ne mora da navede razlog za otkaz, ali mora da navede dan prestanka radnog odnosa.
Zaposleni takođe mora da ispoštuje otkazni rok, a ukoliko ne ispoštuje zakonski rok u određenim slučajevima poslodavac može imati pravo na naknadu materijalne štete od strane zaposelnog.
đ) Sporazumni raskid
Za razliku kod otkaza od strane poslodavca ili zaposlenog koji predstavlja jednostranu izjavu volje, sporazumni otkaz kako sama reč kaže jeste sporazum odnosno saglasnost volja zaposlenog i poslodavca da raskinu radni odnos.
U tom slučaju zaposleni i poslodavac zaključuju i potpisuju sporazum o raskidu radnog odnosa u kom se navodi datum prestanka radnog odnosa koji može prestati istog dana kada je potpisan sporazum, a može biti određen i drugi datum za prestanak radnog odnosa.
Vrlo važna napomena: poslodavac je pre potpisivanja ovog sporazuma u obavezi da zaposlenog, u pisanoj formi, obavesti o posledicama do kojih dolazi u slučaju nezaposlenosti, a to je da zaposleni neće imati pravo na novčanu naknadu sa biroa (osiguranje u slučaju nezaposlenosti).
Za razliku od tehnološkog viška i otkaza iz poslovnih razloga, nije zakonska obaveza da poslodavac isplati otpremninu kod sporazumnog raskida. Ipak u praksi se ona često ugovora.
4. Procedura otkaza – postupak davanja otkaza u praksi
Najviše sudskih sporova vodi se zato što poslodavci nisu ispoštovali proceduru, a ne zato što razlog za otkaz nije postojao. U zavisnosti od razloga za otkaz, Zakon o radu propisuje različite procedure za davanje otkaza u formi rešenja o otkazu.
Procedura davanja otkaza zbog povrede radne obaveze i nepoštovanja radne discipline podrazumeva sledeće:
- Pismeno upozorenje (kod disciplinskih razloga)
- Izjašnjenje zaposlenog u roku od 8 dana od dana prijema upozorenja
- Rešenje o otkazu
- Dostavljanje rešenja
- Prestanak radnog odnosa istog dana kada se zaposlenom uruči rešenje
- Obračun i isplata zarade
Procedura otkaza kod neostvarivanje rezultata ili nemanja potrebnih znanja:
- Dostavljanje obaveštenja – sadrži obaveštenje o nedostacima zaposlenog u njegovom radu, uputstva za ispravku navedenih nedostataka i rok za poboljšanje rada
- Rešenje o otkazu – ako zaposleni ne postupi po dostavljenom obaveštenju
- Otkazni rok u rešenje o otkazu
- Dostavljanje rešenja
Procedura otkaza u slučaju viška zaposlenih ili tehnološkog viška:
- Izmena pravilnika o sistematizaciji radnih mesta – poslodavac ukida određena radna mesta, organizacione jedinice ili smanjuje broj izvršilaca
- Izrada elaborata – poslodavac detaljno opisuje do kakvih je promena došlo
- Donošenje Programa za rešavanje viška zaposlenih – kod većih otpuštanja u proizvodnji, fabrikama,
- Određivanje kriterijuma za otpuštanje zaposlenih – sadrži radni učinak, radno angažovanje, stručnost ili imovinsko stanje zaposlenog, broj izdržavanih lica i dr.
- Rešenje o otkazu
- Dostavljanje rešenja
Konkretno kod ove vrste prestanka radnog odnosa, zaposleni ima pravo na otpremninu, ne manju od 1/3 zarade za svaku godinu rada kod poslodavca.
Ključ: sve mora biti pisano i dokumentovano.
5. Prava zaposlenog posle otkaza
Zaposleni ima pravo posle otkaza ugovora o radu na:
- obračun i isplatu neisplaćenih zarada i naknada zarade
- korišćenje neiskorišćenog godišnjeg odmora ili novčanu naknadu za neiskorišćeni odmor
- eventualnu otpremninu
- naknadu sa biroa u slučaju nezaposlenosti (ako postoje uslovi)
- sudsku zaštitu za nezakonit otkaz
Zakon o radu dozvoljava 60 dana za pokretanje spora zbog nezakonitog otkaza od trenutka uručenja rešenja o otkazu.
6. Kako poslodavci mogu pravilno da sprovedu otkaz
Za poslodavce ključni su:
- Profesionalni ugovori o radu
- Postojanje pravilnika o radu, pravilnika o sistematizaciji radnih mesta i dr.
- poštovanje procedure davanja otkaza
- donošenje obrazloženih rešenja o otkazu
- pravna priprema
- HR obuka
- pisana upozorenja i obaveštenja
- konsultacija sa advokatom
Time se izbegavaju skupe greške u vidu potencijalnih sudskih sporova, prekršajnih postupaka, novčanih kazni, vraćanja zaposlenih na rad.
7. Najčešće greške u praksi
Kod poslodavaca:
- nepostojanje zakonskog osnova za davanje otkaza
- poslodavac nije ispoštovao zakonsku proceduru za davanje otkaza
- usmeno „dajem ti otkaz“
- nedostatak upozorenja
- neobrazloženo rešenje o otkazu
- pogrešan pravni osnov
- neisplaćena otpremnina
- pogrešno izračunat otkazni rok
Kod zaposlenih:
- pasivnost
- nepoznavanje rokova
- neobraćanje stručnjaku
- potpisivanje sporazuma bez provere
8. Sudska zaštita i rokovi
Ako zaposleni smatra da je otkaz nezakonit:
- ima pravo na tužbu
- rok: 60 dana od prijema rešenja o otkazu
- sud može poništiti otkaz,
- vratiti zaposlenog,
- dosuditi neisplaćene zarade + doprinose,
- priznati otpremninu,
- dodeliti troškove
Zbog dužine sudskih sporova i izbegavanje novčanih troškova, poslodavac i zaposleni često postižu vansudska poravnanja preko svojih advokata.
9. Primeri iz prakse
Primer 1 – zaposleni
Zaposlenom je otkazan ugovor zbog „slabih rezultata“. Sud je utvrdio da poslodavac nije imao definisane kriterijume, nije dostavio pisano obaveštenje, nije ispoštovana procedura za otkaz. Otkaz poništen kao nezakonit. Zaposleni vraćen na rad i isplaćene zaostale zarade.
Primer 2 – poslodavac
Firma je ukinula sektor, izmenila akt o sistematizaciji radnih mesta, odredila kriterijume, isplatila otpremninu i poštovala proceduru. Nije bilo spora.
10. Najčešće postavljena pitanja
Da li poslodavac može da da otkaz bez ikakvog razloga?
Ne, poslodavac može dati otkaz zaposlenom samo u slučaju kada postoji razlog propisan Zakonom o radu.
Da li moram da radim tokom otkaznog roka?
Da, osim ako se drugačije ne dogovorite sa poslodavcem.
Kada imam pravo na otpremninu?
Kod otkaza u slučaju viška zaposlenih ili tehnološkog viška i penzionisanja zaposlenog.
Da li mogu li da pokrenem spor za osporavanje otkaza?
Da, u roku od 60 dana od dana uručenja rešenja o otkazu.
Šta ako ne želim da potpišem otkaz?
Potpis nije uslov za prestanak radnog odnosa. Bitno je da vam je odluka uručena.
Da li se mogu vratiti na posao nakon spora?
Može, ako sud poništi otkaz. Poslodavac je tada dužan da vrati radnika na posao i nadoknadi propuštenu zaradu.
Da li poslodavac mora da obrazloži otkaz?
Da. Zakon zahteva obrazloženje, osim kod otkaza od strane zaposlenog.
11. Zaključak
Zakon o radu koji je donet pre mnogo godina nažalost često ne prati savremene trendove tržišta rada. To otežava i poslodavcima i zaposlenima ostvarivanje njihovih prava, ali i sprovođenje procedura u praksi. Istovremeno, postojeća zakonska regulativa je ostala nedorečena u brojnim oblastima radnog prava, pa se njena primena u velikoj meri oslanja na mišljenja nadležnih ministarstava, zaključke i sudsku praksu, kojima se i dalje popunjavaju praznine u zakonu.
U takvom pravnom okruženju, uloga profesionalaca — advokata, pravnika i HR stručnjaka postaje ključna za pravilnu primenu propisa, pravilno sprovođenje procedura i precizna izrada radno-pravne dokumentacije, prevenciju rizika i izbegavanje potencijalnih sporova koji mogu skupo da koštaju obe strane.
Za sve dodatne informacije i pravnu podršku, advokatska kancelarija Dvornić vam stoji na raspolaganju.
Napomena: Ovaj blog je informativnog karaktera i ne predstavlja pravni savet. Za konkretna pitanja i pravnu podršku, molimo vas da se obratite advokatskoj kancelariji Dvornić.
