Šta je sporazumni raskid ugovora o radu
Sporazumni raskid ugovora o radu predstavlja jedan od najčešćih načina prestanka radnog odnosa u praksi. Za razliku od otkaza ugovora o radu, gde jedna strana jednostrano donosi odluku o prestanku radnog odnosa, kod sporazumnog raskida obe strane moraju biti saglasne.
Drugim rečima, sporazumni prestanak radnog odnosa nastaje kada poslodavac i zaposleni zaključe sporazum kojim se uređuje datum prestanka rada i eventualna druga prava i obaveze.
Ovaj institut je regulisan Zakonom o radu Republike Srbije, koji predviđa da sporazum mora biti zaključen u pisanoj formi.
U praksi, sporazumni raskid ugovora o radu često se koristi kada:
- zaposleni želi da promeni posao
- poslodavac želi da izbegne proceduru otkaza
- strane žele da radni odnos završe mirnim putem
- postoji spor koji strane žele da reše dogovorom
Zbog toga se sporazumni prestanak radnog odnosa često smatra najbržim i najjednostavnijim načinom završetka radnog odnosa.
Sadržaj
- Kada se koristi sporazumni prestanak radnog odnosa
- Da li zaposleni mora da prihvati sporazumni raskid
- Koja prava ima zaposleni kod sporazumnog raskida
- Da li postoji pravo na naknadu sa biroa
- Šta mora da sadrži sporazum o prestanku radnog odnosa
- Praktični primeri iz prakse
- Najčešće greške zaposlenih i poslodavaca
- FAQ – najčešća pitanja
- Zaključak
1. Kada se koristi sporazumni prestanak radnog odnosa
Sporazumni raskid ugovora o radu može se koristiti u različitim situacijama.
Promena posla
Jedna od najčešćih situacija je kada zaposleni dobije novu poslovnu ponudu i želi da započne rad kod novog poslodavca u kratkom roku.
Umesto da čeka otkazni rok, zaposleni može sa poslodavcem dogovoriti sporazumni prestanak radnog odnosa.
Izbegavanje komplikovane procedure otkaza
Poslodavci ponekad žele da izbegnu komplikovanu proceduru otkaza ugovora o radu, naročito kada postoji rizik od sudskog spora.
U takvim situacijama sporazumni raskid može biti najbezbednije rešenje za obe strane.
Rešavanje sporne situacije
U praksi se često dešava da sporazumni raskid bude deo šireg dogovora između zaposlenog i poslodavca kojim se rešava određeni spor.
Na taj način strane mogu izbeći dugotrajne sudske postupke.
2. Da li zaposleni mora da prihvati sporazumni raskid
Jedno od najčešćih pitanja koje zaposleni postavljaju jeste da li su dužni da prihvate sporazumni raskid ugovora o radu.
Odgovor je jasan.
Zaposleni nije obavezan da potpiše sporazumni raskid.
Po samoj prirodi sporazuma, on postoji samo ako postoji saglasnost obe strane.
To znači da poslodavac ne može:
- naterati zaposlenog da potpiše sporazum
- jednostrano doneti odluku o sporazumnom raskidu
- usloviti zaposlenog potpisivanjem sporazuma
Ako zaposleni ne želi da potpiše sporazum, poslodavac može pokrenuti proceduru otkaza ugovora o radu, ali tada mora poštovati sve zakonske uslove.
3. Koja prava ima zaposleni kod sporazumnog raskida
Kod sporazumnog raskida ugovora o radu zaposleni zadržava određena prava.
To pre svega uključuje:
- zaradu do dana prestanka radnog odnosa
- naknadu za neiskorišćeni godišnji odmor
- eventualnu otpremninu ako je dogovorena
- druga prava utvrđena sporazumom
Važno je naglasiti da sporazumni prestanak radnog odnosa ne mora nužno značiti da zaposleni gubi sva prava.
Međutim, postoji jedna važna posledica o kojoj zaposleni često ne razmišljaju.
4. Da li zaposleni ima pravo na naknadu sa biroa
Kod sporazumnog raskida ugovora o radu često se postavlja pitanje da li zaposleni ima pravo na naknadu za nezaposlenost.
U većini slučajeva odgovor je ne.
Razlog je taj što se sporazumni prestanak radnog odnosa smatra prestankom radnog odnosa uz saglasnost zaposlenog.
Zbog toga Nacionalna služba za zapošljavanje obično ne priznaje pravo na novčanu naknadu u slučaju nezaposlenosti.
Upravo iz tog razloga zaposleni treba da pažljivo razmotri posledice potpisivanja sporazuma.
5. Šta mora da sadrži sporazum o prestanku radnog odnosa
Da bi sporazumni raskid ugovora o radu bio pravno valjan, sporazum mora sadržati određene elemente.
Najčešće uključuje:
- podatke o poslodavcu i zaposlenom
- pravni osnov prestanka radnog odnosa
- datum prestanka radnog odnosa
- regulisanje zarade i drugih potraživanja
- način isplate eventualnih naknada
- pisano obaveštenje zaposlenom o posledicama sporazumnog prestanka radnog odnosa u pogledu ostvarivanja prava za slučaj nezaposlenosti
- potpis obe strane
U praksi je veoma važno da sporazum bude jasan i precizno formulisan.
Nejasno sastavljeni sporazumi često postaju predmet sudskih sporova.
6. Praktičan primer iz prakse
Zamislimo sledeću situaciju.
Primer 1.
Zaposleni radi u kompaniji već nekoliko godina, ali dobija ponudu za novi posao u drugoj firmi. Novi poslodavac očekuje da zaposleni počne da radi za dve nedelje.
U tom slučaju zaposleni ima dve opcije:
- da podnese otkaz ugovor o radu uz otkazni rok propisan postojećim ugovorom o radu
- da predloži sporazumni raskid ugovora o radu
Ako poslodavac pristane na sporazum, strane mogu dogovoriti sporazumni prestanak radnog odnosa u roku koji odgovara obema stranama.
Ovakva rešenja su u praksi veoma česta i omogućavaju fleksibilan završetak radnog odnosa.
Primer 2.
Poslodavac želi da otkaže ugovor o radu zaposlenom, ali nema zakonski osnov za davanje otkaza. U tom slučaju poslodavac i zaposleni mogu da se dogovore da zaključe sporazumni raskid ugovora o radu u kome će zaposlenom prestati radni odnos, a poslodavac će isplatiti određeni broj otpremnina u vidu npr. 3 bruto zarade.
7. Najčešće greške zaposlenih i poslodavaca
U advokatskoj praksi često se susreću određene greške kada je u pitanju sporazumni raskid ugovora o radu.
Potpisivanje sporazuma bez razumevanja posledica
Zaposleni ponekad potpišu sporazum ne znajući da time gube pravo na naknadu za nezaposlenost.
Nejasno formulisan sporazum
Ako sporazum ne reguliše sva pitanja, može doći do kasnijih sporova između zaposlenog i poslodavca.
Potpisivanje sporazuma pod pritiskom
U pojedinim situacijama zaposleni tvrde da su sporazum potpisali pod pritiskom poslodavca ili blanko otkaz, što može dovesti do sudskog postupka.
Zbog toga je često preporučljivo da sporazum pregleda advokat za radno pravo pre nego što ga potpišete.
8. FAQ – Najčešća pitanja
Da li poslodavac može naterati zaposlenog da potpiše sporazumni raskid?
Ne. Sporazumni raskid ugovora o radu postoji samo ako postoji saglasnost obe strane.
Da li sporazum mora biti u pisanoj formi?
Da. Zakon o radu predviđa da sporazumni prestanak radnog odnosa mora biti zaključen u pisanoj formi.
Da li zaposleni ima pravo na biro ako potpiše sporazumni raskid?
U većini slučajeva nema pravo na novčanu naknadu za nezaposlenost.
Da li se sporazum može osporiti?
U određenim situacijama može, naročito ako je potpisan pod prinudom ili pretnjom.
9. Zaključak
Sporazumni raskid ugovora o radu može biti jednostavan i efikasan način završetka radnog odnosa, ali samo ako obe strane jasno razumeju svoje obaveze i prava.
Pre potpisivanja sporazuma važno je razmotriti:
- da li sporazum reguliše sva pitanja
- kakve su posledice po zaposlenog
- da li zaposleni zadržava određena prava
Dobro sastavljen sporazum može sprečiti buduće sporove i omogućiti mirno okončanje radnog odnosa.
Za sve dodatne informacije i pravnu podršku, advokatska kancelarija Dvornić vam stoji na raspolaganju.
Napomena: Ovaj blog je informativnog karaktera i ne predstavlja pravni savet. Za konkretna pitanja i pravnu podršku, molimo vas da se obratite advokatskoj kancelariji Dvornić.
