POVREDA NA RADU U SRBIJI: Prava zaposlenih i obaveze poslodavaca (kompletan vodič 2026)

Šta je povreda na radu? 

Povreda na radu može promeniti život za nekoliko sekundi,  ali ono što većina zaposlenih ne zna jeste da često ne ostvare svoja prava u punom obimu.

Sa druge strane, poslodavci se izlažu ozbiljnim kaznama i sudskim sporovima ukoliko ne postupe u skladu sa zakonom.

Povreda na radu regulisana je Zakonom o radu, Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju i drugim zakonima i predstavlja svaku povredu zaposlenog koja nastane u vezi sa obavljanjem posla, odnosno tokom radnog vremena ili u okolnostima koje su povezane sa radnim angažovanjem.

U praksi, ovo je jedna od najvažnijih oblasti radnog prava jer direktno utiče na:

• prava zaposlenog (naknada zarade, bolovanje, šteta), 
• obaveze poslodavca (prijava, odgovornost), 
• moguće sudske sporove i finansijske posledice. 

Sadržaj 

1. Kada se povreda smatra povredom na radu 
2. Obaveze poslodavca 
3. Prava zaposlenog nakon povrede 
4. Naknada štete i odgovornost 
5. Postupak prijave povrede na radu 
6. Šta uraditi odmah nakon povrede na radu?
7. Najčešće greške u praksi 
8. Praktični primeri 
9. FAQ – najčešća pitanja 
10. Zaključak 

1. Kada se povreda smatra povredom na radu? 

Da bi neka povreda bila kvalifikovana kao povreda na radu, mora postojati veza sa radom. To uključuje:

• povrede nastale na radnom mestu 
• povrede tokom radnog vremena 
• povrede na službenom putu 
• povrede na putu od kuće do posla i obrnuto 
• povrede prilikom izvršavanja naloga poslodavca 

Važno: nije svaka povreda automatski povreda na radu — često se u praksi vodi spor upravo oko ovog pitanja. 

2. Obaveze poslodavca kod povrede na radu 

Poslodavac ima jasne zakonske obaveze:

• da odmah reaguje i obezbedi medicinsku pomoć 
• da prijavi povredu nadležnim organima (inspekciji rada, Ministarstvu unutrašnjih poslova)  i to najkasnije u roku od 24h svaku tešku povredu ili smrtni događaj, odnosno u roku od 5 radnih dana svaku laku povredu
• da vodi evidenciju o povredi 
• da sarađuje sa inspekcijom rada 
• da preduzme mere za sprečavanje ponavljanja 
• da obavesti zaposlenog o prijavi povrede na radu Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje i odluci o odobrenju naknade zarade

Ukoliko poslodavac ne prijavi povredu na radu — to može imati ozbiljne posledice, uključujući i prekršajnu odgovornost koja povlači novčano kažnjavanje u iznosu od 1.500.000 – 2.000.000 dinara.

3. Prava zaposlenog nakon povrede na radu 

Zaposleni koji pretrpi povredu na radu ima niz prava:

• pravo na naknadu zarade tokom bolovanja u visini od 100% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci
• pravo na lečenje i rehabilitaciju 
• pravo na invalidsku penziju (u težim slučajevima) 
• pravo na naknadu materijalne i nematerijalne štete od poslodavca 

Posebno je važno naglasiti:
Naknada štete može uključivati i materijalnu i nematerijalnu štetu (bol, strah, umanjenje životne aktivnosti, naruženost) koja se potražuje upućivanjem odštetnog zahteva poslodavcu ili podnošenjem tužbe nadležnom sudu. 

4. Naknada štete – kada poslodavac odgovara? 

Poslodavac odgovara za štetu ako:

• nije obezbedio bezbedne uslove rada 
• nije primenio propise o zaštiti na radu 
• nije obučio zaposlenog 
• nije obezbedio zaštitnu opremu 

U velikom broju slučajeva odgovornost poslodavca je zasnovana na principu objektivne odgovornosti, što znači da zaposleni ne mora dokazivati krivicu, već postojanje štete i uzročne veze sa radom.

5. Kako se prijavljuje povreda na radu? 

1. Obaveštavanje poslodavca 
2. Odlazak kod lekara
3. Popunjavanje izveštaja o povredi 
4. Prijava RFZO-u od strane poslodavca
5. Eventualno uključivanje inspekcije rada 

Važno:
Rokovi su kratki, a propusti mogu dovesti do gubitka prava. 

6. Šta uraditi odmah nakon povrede na radu? 

• odmah obavestiti poslodavca 
• potražiti medicinsku pomoć 
• tražiti da se povreda evidentira 
• sačuvati medicinsku dokumentaciju 
• obezbediti svedoke 
• ne potpisivati izjave bez pravnog saveta  

7. Najčešće greške u praksi 

Iz iskustva u radu sa klijentima, najčešće greške su:

• neprijavljivanje povrede na vreme 
• potpisivanje nepovoljnih izjava 
• nedostatak dokaza (svedoci, dokumentacija) 
• prihvatanje minimalne naknade bez pravnog saveta 

Kod poslodavaca:

• izbegavanje prijave povrede 
• nevođenje evidencije 
• loša organizacija zaštite na radu 
• prekršajna odgovornost

8. Praktični primeri iz prakse 

Primer 1: Povreda na putu do posla – da li se priznaje?

Zaposleni je svakodnevno putovao na posao javnim prevozom. Jednog jutra, prilikom izlaska iz autobusa i kretanja ka radnom mestu, okliznuo se na zaleđenoj površini i zadobio povredu noge.

Poslodavac je u početku zauzeo stav da se ne radi o povredi na radu, uz obrazloženje da se povreda nije dogodila u prostorijama firme.

Međutim, kroz pravnu analizu utvrđeno je:

• da se povreda dogodila na uobičajenom putu do posla, 
• da je zaposleni išao direktno na posao bez prekida, 
• da nije bilo privatnih aktivnosti koje bi prekinule uzročnu vezu. 

Ishod: Povreda je priznata kao povreda na radu, a zaposleni je ostvario pravo na naknadu zarade tokom bolovanja i pokrenuo postupak za naknadu štete.

Ključna pouka:
Povreda na radu ne mora nastati u prostorijama poslodavca — odlučujuća je veza sa radom.

Primer 2: Nedostatak zaštitne opreme – odgovornost poslodavca

Radnik u proizvodnom pogonu radio je na mašini bez adekvatne zaštitne opreme (zaštitne rukavice i štitnici). Tokom rada došlo je do povrede ruke.

Poslodavac je tvrdio da je radnik bio upozoren i da je sam odgovoran za povredu.

U postupku je utvrđeno:

• da poslodavac nije obezbedio odgovarajuću opremu, 
• da nije sprovedena adekvatna obuka iz zaštite na radu, 
• da nisu postojali pisani dokazi o upozorenjima zaposlenom. 

Ishod: Sud je utvrdio odgovornost poslodavca i dosudio naknadu štete zaposlenom (materijalnu i nematerijalnu).

Ključna pouka:
Poslodavac ima aktivnu obavezu da obezbedi bezbedne uslove rada — nije dovoljno samo upozoriti zaposlenog.

9. FAQ – najčešća pitanja 

1. Da li imam pravo na naknadu ako sam sam kriv za povredu?

U određenim slučajevima — da. Sve zavisi od okolnosti i odgovornosti poslodavca, ali i kada postoji odgovornost poslodavca, sud u parničnom postupku može utvrditi doprinos šteti od strane zaposlenog i time umanjiti odgovrnost poslodavca. 

2. Koliko traje postupak naplate štete?

Može trajati od nekoliko meseci do nekoliko godina, u zavisnosti od složenosti predmeta i ažurnosti nadležnog suda. 

3. Da li moram da tužim poslodavca?

Ne nužno — često je moguće postići sporazum uz posredstvo advokata van suda i poravnati se o isplati štete i u tom slučaju procedura može trajati od nekoliko dana do nekoliko nedelja. 

4. Šta ako poslodavac nije prijavio povredu?

To ne utiče na vaše pravo — ali zahteva dodatne korake u dokazivanju i povlači prekršajnu odgovornost poslodavca u iznosu od 1.500.000 – 2.000.000 dinara prema Zakonu o bezbednosti  i zdravlja ljudi na radu. 

5. Da li stranac zaposlen u Srbiji ima ista prava?

Da, ukoliko stranac ima regulisan boravak po osnovu jedinstvne dozvole ili privremenog boravka i ima zaključen ugovor o radu zakon važi za sve zaposlene jednako. 

10. Zaključak: Kako se zaštititi na vreme 

Povreda na radu nije samo zdravstveni problem — već i pravno pitanje koje može imati dugoročne posledice.

Najvažnije je:

• reagovati odmah 
• prikupiti dokumentaciju 
• ne potpisivati ništa bez razumevanja 
• konsultovati advokata na vreme 

Pravovremena reakcija često pravi razliku između minimalne i pune naknade štete.

Ukoliko ste pretrpeli povredu na radu ili želite da zaštitite svoje poslovanje od potencijalnih rizika, možete nas kontaktirati radi pravne analize i saveta.

Napomena: Ovaj blog je informativnog karaktera i ne predstavlja pravni savet. Za konkretna pitanja i pravnu podršku, molimo vas da se obratite advokatskoj kancelariji Dvornić.