Ugovor o dopunskom radu: kako zakonito angažovati zaposlene van punog radnog vremena

Sadržaj teksta: 

1. Šta je ugovor o dopunskom radu?
2. Ko može da zaključi ovaj ugovor i pod kojim uslovima
3. Koliko može da traje dopunski rad i kako se obračunava
4. Prava i obaveze poslodavca i zaposlenog
5. Koji su najčešći primeri iz prakse
6. FAQ – najčešća pitanja iz prakse
7. Zaključak: Kada je dopunski rad pametno rešenje?

Uvod: Fleksibilan angažman uz zakonsku sigurnost

Savremeno tržište rada zahteva fleksibilnost, ali i zakonitost. Bilo da ste zaposleni koji želi da dodatno zaradi, poslodavac koji želi da angažuje dodatnu pomoć, ili HR menadžer u potrazi za rešenjem koje je u skladu sa zakonom – ugovor o dopunskom radu može biti pravi izbor.

U ovom tekstu razjašnjavamo kako ovaj ugovor funkcioniše u praksi, koja su njegova ograničenja i koristi, uz konkretne primere i najčešća pitanja.

1. Šta je ugovor o dopunskom radu?

Ugovor o dopunskom radu je rad van radnog odnosa, poseban ugovor koji se zaključuje sa zaposlenim koji već ima zaključen ugovor o radu kod drugog poslodavca, i koji se može zaključiti za najviše jednu trećinu punog radnog vremena.

Lica koja su u režimu dopunskog rada, nemaju status zaposlenih  i u skladu sa tim nisu izjednačeni sa zaposlenima u svojim pravima i obavezama.  Njima se ne isplaćuje  zarada, već naknada. 

Ključne karakteristike:

• Zaključuje se pisanim putem
• Ne zahteva odjavu sa postojeće firme
• Rad se obavlja van redovnog radnog vremena kod matičnog poslodavca
• To mogu biti redovni poslovi u vezi sa delatnošću poslodavca, tj. poslovi koji su sistemtizovani, ali i svi drugi poslovi
• Zaposleni ne može imati ugovor o radu i ugovor o dopunskom radu sa istim poslodavcem. 

2. Ko može da zaključi ugovor o dopunskom radu?

Zaposleni:

• Mora već imati zaključen ugovor o radu  kod matičnog poslodavca
• mora raditi puno radno vreme kod postojećeg poslodavca (40h nedeljno)
• Može raditi maksimalno jednu trećinu punog radnog vremena kod drugog poslodavca
• Ne mora imati saglasnost svog osnovnog poslodavca, osim u slučajevima kada su u pitanju zdravstveni radnici, u tom slučaju zaposleni mora obavesiti direktora, vlasnika zdravstvene ustanove o zaključivanju ugovora o dopunskom radu. 

Poslodavac:

• Može angažovati lice već zaposleno u drugoj firmi
• Nije obavezan da zaposlenog prijavi u Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja (CROSO), s obzirom da je to lice već prijavljeno na osnovu ugovora o radu. 

Na osnovu navedenog, proističe da ugovor o dopunskom radu nije moguće zaključiti sa nezaposlenim licem, niti sa licem koje radi nepuno radno vreme. 

Ovaj ugovor ne može se zaključiti ni sa licem koje radi po osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima jer takvo lice nije u radnom odnosu. 

Isto tako, preduzetnik ne može da zaključi ugovor o dopunskom radu, imajući u vidu da nema status zaposlenog u smislu člana 5. Zakona o radu. 

Direktor može zaključiti ugovor o dopunskom radu ukoliko je zaposlen sa punim radnim vremenom kod drugog poslodavca, ali kao što smo rekli do jedne trećine punog radnog vremena. 

3. Koliko može da traje dopunski rad i kako se obračunava?

Lice angažovana po ugovoru o dopunskom radu radi puno radno vreme na osnovu ugovora o radu kod postojećeg poslodavca + do 1/3 radnog vremena po ugovoru o dopunskom radu kod drugog poslodavca. 

Ugovor o dopunskom radu može biti na određeno vreme (npr. za sezonu, projekat, privremeni posao) ili na neodređeno vreme, kao što je to slučaj kod ugovora o delu, s stim da uslovi za zaključenje ugovora o dopunskom radu moraju biti ispunjeni. 

U konkretnom slučaju, lice ima pravo na naknadu, ne na zaradu i na ovaj ugovor osim Zakona o radu primenjuju se i odredbe Zakona o obligacionim odnosima, kojim se regulisan između ostalog i razlog za otkaz ugovora, odnosno uslovi za raskid i prestanak ugovora. 

4. Prava i obaveze iz ugovora o dopunskom radu

S obzirom da lica koja imaju zaključen ugovor o dopunskom radu nemaju status zaposlenih, u skladu sa tim oni nemaju prava na godišnji odmor, pravo na plaćeno odsustvo, bolovanje, na minimalnu zaradu. Nemaju pravo ni topli obrok i regres i naknadu troškova prevoza. 

Prava zaposlenog:

• Pravo na naknadu
• Pravo na zaštitu zdravlja i bezbednosti na radu
• Pravo na evidentiranje radnog vremena

Obaveze poslodavca:

• Vođenje evidencije rada
• Isplata naknade u skladu sa ugovorom
• Omogućavanje bezbednih uslova rada

5. Praktični primeri: 

1. Zubar u državnoj klinici koji popodne radi u privatnoj ordinaciji – angažovan putem ugovora o dopunskom radu.
2. IT inženjer koji želi da vikendom radi kao konsultant za startap firmu – legalno i fleksibilno.
3. Profesor koji u slobodno vreme drži edukacije u privatnoj školi jezika – u skladu sa zakonom, bez fiktivnih ugovora o delu.

6. FAQ – Najčešća pitanja

1. Da li se plaćaju porezi i doprinosi?

Ne, jer je lice već osigurano kod primarnog poslodavca po osnovu ugovora o radu, pa drugi poslodavac nije u obavezi da podnese prijavu na CROSO portal.  

2. Da li mogu da radim dopunski posao bez znanja matičnog poslodavca?

Ako ugovor o radu ili interni akt firme ne zabranjuje, može. Preporučuje se provera pravilnika ili direktna saglasnost.

3. Mogu li imati više ugovora o dopunskom radu?

Moguće je, ali ukupan zbir ne sme preći ⅓ punog radnog vremena, zbirno kod svih poslodavaca.

4. Da li ovaj ugovor daje pravo na godišnji odmor, bolovanje i sl.?

Zakon ne propisuje puna prava kao kod ugovora o radu, te u tom smislu lice nema ova prava. 

5. Kako se prekida ugovor o dopunskom radu?

U skladu sa opštim pravilima Zakona o obligacionim odnosima,  Zakona o radu – otkazni rok, sporazum, istek roka i dr. kao i kada zaposlenom prestane radni odnos kod prvog poslodavca. 

7. Zaključak: Kada je dopunski rad pametan izbor?

Ugovor o dopunskom radu je odlično rešenje kada:

• Zaposleni želi dodatni prihod bez ugrožavanja glavnog posla
• Poslodavac ima potrebu za dodatnim kadrom, ali ne puno radno vreme
• Potrebna je fleksibilna i zakonita forma angažovanja

Ako se pravilno primeni, ovaj ugovor pruža sigurnost i radniku i poslodavcu, bez potrebe za „kombinacijama“ koje mogu biti pravno rizične.

Napomena: Ovaj blog je informativnog karaktera i ne predstavlja pravni savet. Za konkretna pitanja i pravnu podršku, molimo vas da se obratite advokatskoj kancelariji Dvornić.