Neplaćeni prekovremeni rad: Kako dokazati rad na sudu i naplatiti najmanje 26% više za svaki sat

Sadržaj

1. Šta je prekovremeni rad?
2. Koliko prekovremeni rad može da traje?
3. Prekovremeni rad, cena i naknada?
4. Obračun prekovremenog rada, primer?
5. Da li je prekovremeni rad subotom ili nedeljom automatski prekovremeni rad
6. Kako dokazati neplaćeni prekovremeni rad?
7. Da li je potreban pisani nalog za prekovremeni rad?
8. Dnevna evidencija o prekovremenom radu
9. Prekovremeni rad i preraspodela radnog vremena
10. Prekovremeni rad i slobodni dani 
11. Posebnosti u MUP-u, zdravstvu i prosveti
12. Prekovremeni rad na službenom putu
13. Tužba za prekovremeni rad
14. U kom roku se podnosi tužba
15. FAQ – najčešća pitanja
16. Zaključak

Ostanete svakog dana još sat vremena na poslu. Radite subotom kada se približava rok za završetak projekta. Odgovarate na zahteve poslodavca nakon završetka redovnog radnog vremena, ali se na obračunu zarade svakog meseca pojavljuje isti iznos.

Da li je to prekovremeni rad i možete li tražiti njegovu isplatu?

Sa druge strane, poslodavci se često suočavaju sa suprotnim problemom: zaposleni naknadno tvrdi da je mesecima radio prekovremeno, iako nije postojao nalog niti uredna evidencija o vremenu provedenom na radu.

Upravo zato je važno znati kada postoji prekovremeni rad, kako se obračunava njegova cena i, što je posebno važno kod sudskog spora, kako se prekovremeni rad dokazuje.

1. Šta je prekovremeni rad?

Zakon o radu u članu 53. prekovremeni rad definiše kao rad koji zaposleni, na zahtev poslodavca, obavlja duže od svog punog radnog vremena u zakonom predviđenim situacijama.

On ne bi trebalo da predstavlja redovan način organizacije rada.

Prekovremeni rad može se zahtevati, između ostalog, u slučaju više sile, iznenadnog povećanja obima posla ili kada je neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije bio planiran.

Zbog toga situacija u kojoj zaposleni godinama svakodnevno radi deset sati, iako mu je ugovoreno puno radno vreme od osam sati dnevno, može ukazivati na problem u organizaciji radnog vremena.

2. Koliko može da traje prekovremeni rad?

Prekovremeni rad nije neograničen.

Po opštem režimu radnih odnosa, zaposleni može raditi prekovremeno najviše osam časova nedeljno, a ukupno radno vreme zaposlenog, uključujući prekovremeni rad, ne može biti duže od 12 časova dnevno.

Ova ograničenja su važna i zaposlenima i kompanijama.

Činjenica da je zaposleni spreman da radi duže ili da postoji veliki obim posla ne znači da se zakonska ograničenja radnog vremena mogu zanemariti.

3. Prekovremeni rad – cena i naknada

Jedna od najčešćih internet pretraga jeste: „prekovremeni rad cena“.

Za prekovremeni rad zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu od najmanje 26% od osnovice.

To praktično znači da se zaposlenom ne plaća samo dodatnih 26% za odrađeni sat. On ostvaruje zaradu za odrađeni sat plus uvećanje od najmanje 26%.

Ugovorom o radu, pravilnikom o radu ili kolektivnim ugovorom može biti predviđen i povoljniji procenat.

Ako zaposleni istovremeno ostvaruje pravo na uvećanje po više osnova, na primer radi prekovremeno tokom noći ili na dan praznika koji je neradni dan, potrebno je proveriti sva uvećanja koja mu pripadaju.

4. Obračun prekovremenog rada – primer

Pretpostavimo da vrednost osnovnog radnog časa zaposlenog iznosi 1.000 dinara.

Zaposleni tokom meseca ostvari 20 časova prekovremenog rada.

Osnovna vrednost tih časova iznosi:

20 × 1.000 = 20.000 dinara

Minimalno uvećanje od 26% iznosi:

20.000 × 26% = 5.200 dinara

Za tih 20 prekovremenih časova zaposleni bi, pojednostavljeno posmatrano, ostvario ukupno 25.200 dinara, pod pretpostavkom da ne postoje dodatni osnovi za uvećanje.

Kod konkretnog obračuna potrebno je proveriti obračunske liste, osnovnu zaradu, broj stvarno ostvarenih sati i opšte akte poslodavca.

5. Da li je prekovremeni rad subotom ili nedeljom automatski prekovremeni rad?

Ne.

Ovo je jedna od najčešćih zabluda.

Rad subotom nije automatski prekovremeni rad. Isto važi i za rad nedeljom.

Ako je zaposlenom raspored radnog vremena organizovan tako da mu je subota redovan radni dan, samo činjenica da je radio subotom ne znači da ostvaruje pravo na uvećanje za prekovremeni rad.

Sa druge strane, ako zaposleni radi od ponedeljka do petka puno radno vreme, a zatim po nalogu poslodavca dođe da radi još osam sati u subotu, takav rad može predstavljati prekovremeni rad.

Zbog toga se kod spora ne posmatra samo pitanje kog dana je zaposleni radio, već koliko je časova radio prema utvrđenom rasporedu i zbog čega je dodatni rad uveden.

6. Kako dokazati neplaćeni prekovremeni rad?

Ovo je centralno pitanje kod svake tužbe za prekovremeni rad.

Idealna situacija postoji kada poslodavac vodi urednu dnevnu evidenciju i izdaje pisane naloge za dodatni rad.

U praksi, međutim, sporovi najčešće nastaju upravo kada takve dokumentacije nema ili kada evidencija ne odgovara stvarnom stanju.

Za dokazivanje mogu biti značajni:

• evidencija dolazaka i odlazaka sa posla;
• elektronske kartice za ulazak u poslovne prostorije;
• evidencija radnog vremena;
• rasporedi smena;
• e-mail i poslovna komunikacija poslata van redovnog vremena;
• interne poruke i nalozi rukovodilaca;
• dokumentacija o obavljenim poslovima;
• svedočenja kolega;
• obračunske liste zarade;
• drugi podaci iz kojih se može utvrditi kada je zaposleni stvarno radio.

Ako zaposleni tvrdi da je svake subote tokom dve godine radio od 9 do 17 časova, nije dovoljno samo izneti takvu tvrdnju. Cilj je napraviti što precizniju vremensku rekonstrukciju njegovog rada.

7. Da li mora da postoji pisani nalog za prekovremeni rad?

Postojanje pisanog naloga za prekovremeni rad značajno olakšava dokazivanje i predstavlja dobru praksu za poslodavca.

Međutim, u realnom poslovnom životu zaposleni često ostaje nakon radnog vremena po usmenom nalogu neposrednog rukovodioca ili zato što mu je dat obim posla koji objektivno nije mogao biti završen tokom redovnog radnog vremena.

Zbog toga samo nepostojanje formalnog pisanog naloga ne bi trebalo automatski poistovećivati sa zaključkom da dodatnog rada nije bilo.

U eventualnom sporu analiziraju se sve okolnosti i dokazi.

Za kompanije je zato korisno da imaju jasno uređenu proceduru: ko može da naloži prekovremeni rad, u kojim slučajevima, na koji način se evidentira i kako se dostavlja računovodstvu radi obračuna.

8. Dnevna evidencija o prekovremenom radu

Evidencija je jedan od najvažnijih elemenata prevencije spora.

Iz nje bi trebalo da bude moguće utvrditi kada je zaposleni radio, koliko je časova radio redovno i koliko prekovremeno.

U inspekcijskom nadzoru posebno se proveravaju evidencije radnog vremena, raspored rada, obračunske liste, odluke o prekovremenom radu i način na koji su zaposleni upoznati sa njima.

Kada uredna evidencija ne postoji, mogu se uzimati izjave zaposlenih i poslodavca i proveravati drugi dostupni dokazi.

9. Prekovremeni rad i preraspodela radnog vremena nisu isto

Ovo je veoma važna razlika.

Kod preraspodele radnog vremena zaposleni u jednom periodu može raditi duže, a u drugom kraće, tako da se radno vreme posmatra u okviru perioda za koji je preraspodela uvedena.

Zato svaki sat preko osam sati u određenom danu ne predstavlja automatski prekovremeni rad.

Ali poslodavac ne može jednostavno, tek kada zaposleni zatraži isplatu dodatnih sati, tvrditi da je zapravo postojala preraspodela. Ona mora biti uvedena i organizovana u skladu sa pravilima koja važe za taj institut.

10. Prekovremeni rad i slobodni dani

Često se postavlja pitanje:

„Može li poslodavac umesto isplate prekovremenog rada da mi da slobodan dan?“

Po opštem režimu Zakona o radu, osnovno pravo zaposlenog za prekovremeni rad jeste uvećana zarada.

U pojedinim delatnostima, međutim, posebni kolektivni ugovori predviđaju mogućnost pretvaranja prekovremenih sati u slobodne sate pod određenim uslovima.

Zato odgovor zavisi i od toga koji propisi i kolektivni ugovor važe za konkretnog zaposlenog.

11. Prekovremeni rad u zdravstvu, prosveti i MUP-u

Za pojedine kategorije zaposlenih postoje posebna pravila.

U zdravstvu, na primer, dežurstvo i rad po pozivu mogu predstavljati posebne oblike prekovremenog rada, a kolektivni ugovor uređuje i mogućnost pretvaranja prekovremenih sati u slobodne sate.

Kod zaposlenih u MUP-u posebni propisi uređuju prekovremeni rad, pripravnost i visinu uvećanja plate.

I u prosveti određena prava i način evidentiranja mogu biti dodatno uređeni posebnim propisima i kolektivnim ugovorima.

Zbog toga kod zaposlenih u javnom sektoru nije dovoljno proveriti samo opšti Zakon o radu.

12. Prekovremeni rad na službenom putu

Sama činjenica da je zaposleni na službenom putu ne znači da svaki sat od odlaska do povratka predstavlja prekovremeni rad.

Potrebno je razlikovati vreme provedeno na putovanju od vremena tokom kojeg je zaposleni stvarno izvršavao radne zadatke.

Ako zaposleni na službenom putu obavlja poslove nakon svog redovnog radnog vremena, pitanje prekovremenog rada procenjuje se prema stvarnom radu i konkretnim okolnostima.

13. Tužba za prekovremeni rad

Ako poslodavac ne obračuna i ne isplati ostvareni prekovremeni rad, zaposleni može zahtevati isplatu neisplaćenog dela zarade.

Kod ovakvog spora najvažnija pitanja obično su:

1. da li je zaposleni zaista radio duže od redovnog radnog vremena;
2. koliko je dodatnih sati ostvario;
3. da li je takav rad bio zahtevan ili poznat poslodavcu;
4. da li se radilo o prekovremenom radu ili drugom režimu radnog vremena;
5. kolika je vrednost neisplaćene uvećane zarade.

U postupku se zato često kombinuju dokumentacija o radnom vremenu, svedočenja i finansijsko veštačenje radi konačnog obračuna potraživanja.

Za zaposlenog je korisno da ne čeka kraj radnog odnosa kako bi prvi put pokušao da rekonstruiše nekoliko godina rada. Čuvanje rasporeda, evidencije, e-mailova i drugih podataka može kasnije biti od presudnog značaja.

14. U kom roku se podnosi tužba?

Sva novčana potraživanja iz radnog odnosa, uključujući i neisplaćeni prekovremeni rad, zastarevaju u roku od tri godine od dana nastanka obaveze (čl. 196 Zakona o radu). Praktično, to znači da se po pravilu može potraživati prekovremeni rad za poslednje tri godine – za svaki mesec u kome isplata nije izvršena rok teče posebno.

Rok od 60 dana za pokretanje radnog spora (čl. 195 Zakona o radu) ne primenjuje se na novčana potraživanja, pa zaposleni ne gubi pravo time što nije reagovao odmah.

Tužba se podnosi osnovnom sudu, a radni sporovi se po Zakonu o parničnom postupku rešavaju kao hitni.

Pre suda, spor se može pokušati rešiti i pred Republičkom agencijom za mirno rešavanje radnih sporova, ali to nije obavezan korak.

Ne čekajte kraj radnog odnosa

Mnogi zaposleni pokreću pitanje prekovremenog rada tek po prestanku radnog odnosa, kada je rekonstrukcija nekoliko godina rada znatno teža, a deo potraživanja možda već zastareo. Čuvanje rasporeda, evidencija, e-mailova i poruka tokom trajanja radnog odnosa može kasnije biti od presudnog značaja.

15. FAQ – najčešća pitanja

Koliko se plaća prekovremeni rad?

Zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu od najmanje 26% od osnovice za svaki sat prekovremenog rada.

Da li je svaka radna subota prekovremeni rad?

Ne. Zavisi od rasporeda radnog vremena i broja ostvarenih časova.

Da li je rad nedeljom automatski prekovremeni?

Ne. Nedelja i prekovremeni rad su različita pitanja. Poseban kolektivni ugovor ili akt poslodavca može, međutim, predvideti dodatno uvećanje za rad nedeljom.

Koliko sati prekovremeno sme da se radi?

Po opštem režimu, najviše osam časova nedeljno, pri čemu zaposleni ukupno ne može raditi više od 12 časova dnevno.

Mogu li dokazati prekovremeni rad bez pisanog naloga?

Moguće je. Relevantni mogu biti evidencija rada, elektronska komunikacija, ulazne kartice, rasporedi, svedoci i drugi dokazi.

Može li poslodavac umesto novca dati slobodne dane?

Ne treba pretpostaviti da je to univerzalno pravilo. U pojedinim delatnostima takva mogućnost postoji na osnovu posebnih kolektivnih ugovora i pod određenim uslovima.

Da li je preraspodela isto što i prekovremeni rad?

Ne. Radi se o dva različita načina organizacije radnog vremena.

16. Zaključak

Prekovremeni rad nije samo pitanje toga koliko dugo je zaposleni određenog dana ostao u kancelariji. Da bi se utvrdilo da li postoji pravo na dodatnu isplatu, potrebno je sagledati ugovoreno i raspoređeno radno vreme, stvarno ostvarene sate, razlog dodatnog angažovanja i način na koji je poslodavac organizovao rad.

Za zaposlenog koji mesecima radi duže bez odgovarajuće naknade najvažnije je da postoji način da se takav rad dokumentuje. Upravo su evidencije, rasporedi, elektronska komunikacija i drugi tragovi rada često ključni kada dođe do spora.

Za poslodavca je uredna evidencija jednako važna. Jasni nalozi, kontrola dozvoljenog broja sati i pravilan obračun uvećane zarade mogu sprečiti da pitanje nekoliko dodatnih sati preraste u ozbiljan radni spor.

Posebno treba imati na umu da rad vikendom nije sam po sebi sinonim za prekovremeni rad, kao ni da svaki duži radni dan automatski znači prekovremeni rad ako postoji zakonito uvedena preraspodela.

Zato je kod svakog konkretnog slučaja potrebno najpre utvrditi kako je radno vreme bilo organizovano, a tek zatim obračunati eventualno potraživanje zaposlenog.

Napomena: Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne predstavlja pravni savet za konkretan slučaj. Postojanje i visina potraživanja za prekovremeni rad zavise od rasporeda radnog vremena, dokumentacije poslodavca, načina organizacije rada i okolnosti konkretnog slučaja.

Za konkretna pitanja i pravnu podršku, molimo vas da se obratite advokatskoj kancelariji Dvornić.